Иако са једне стране влада мишљење да графити “стварају утисак запуштености фасада, умањују вредност некретнина и изазивају нелагодност”, с друге стране, графит је општеприхваћена, претежно урбана, културна појава, са особеним стиловима, језиком, жаргоном, правилима, хијерархијом међу цртачима… Као и сваку уметност, одликује га тежња ка оригиналности, а популарности графита допринела је и његова веза са хип хопом и чињеница да су неки познати репери и ди џејеви били цртачи графита. (http://wannabemagazine.com/wannabe-street-art-gornji-dorcol/)
Пролећна шетња београдским улицама
Нушићевци су, 17. априла, прошетали улицама старог Београда са намером да утврде јесу ли графити вид уметности или вандалски чин њихових твораца. Много тога су видели, забележили камером, доживели, осетили.
Јована нам говори о овом дану....
Јована нам говори о овом дану....
"Као рођена Београђанка, навикла сам да свакодневно наилазим на разне графите који су исписани по разним местима (зграде, школе, пакрови..). За мене све је то део свакодневнице на коју сам навикла и не упадају ми претерано у очи, нити за мене имају неки значај.
Београд је пун свакојаких графита од којих су неки обичне жврљотине, а неки су права уметност и за њих је потребно пуно времена и велика количина маште. |
Примери жврљотина се могу видети на сваком ћошку. Они су учесталији и за њих није потребна никаква идеја. То су тренутна осећања неког човека-цртача, за ког нисам сигурна да бих га могла назвати уметником .
Са друге стране сваки графит носи неку причу коју је аутор хтео да искаже, не речима већ сликом. Графити су уметност. Сваки графит је посебан и јединствен. Права уметничка дела нису толико честа, али када их виде људи који не дају графитима никакав значај (као например ја) учине да и они стану поред њих и запитају се како је то настало, колико је времена и маште требало том човеку да га нацрта. Да је уметник ту, вероватно би добио мноштво похвала, питања...
|
Постоје школе у Београду које су целе осликане графитима. То су школе ,,Стари град'' и ,,Прва београдска гиманазија''. Ученици тих школа су веома поносни на те графите. Схватају да им ти графити улепшавају школу и љубоморно их чувају. Ми смо посетили те школе и ниједан графит није прежврљан нити уништен. Запањили смо се њиховом односу према графитима и љубави који они гаје према њима.
|
Имали смо прилике да посетимо и разговарамо са графити- уметником, Џонијем. Он је рекао да је СВЕ уметност. Показао нам је неке своје радове за које он сматра да су уметност. Објaснио је да уметност није сaмо оно што је у музејима, на разним изложбама у галеријама, већ да је уметност све шта ми направимо и у шта уложимо машту, вољу и љубав. Међутим, његов живот није примерен данашњем животу обичне породице. Он има јако мало пријатеља, нема никаква ограничења. Он је слободан (у сваком смислу те речи). Али, да ли слобода има цену? Да ли због слободе треба да жртвујемо породицу и пријатеље? Мишљење мојих другарица и мене је да слобода има превелику цену!
После посете графити- уметнику свака од нас девојчица се осећала чудно и после тога свака је на неки начин почела да цени своју породицу, пријатеље и неки свакодневни живот. Ево њихових мишљења после веома узбудљивог и авантуристчког дана.
Каћа: ,,Пре сам мислила да графити уништавају наш град и да упоште не изгедају лепо. После веома узубдљивог дана видела сам да графити на неки чудан начин улепшавају наш град. Ипак,живот графити- уметника има превелку цену и никада не бих изабрала такав пут у животу .''
Тамара: ,,Ја сматрам да графити–уметници имају исту количину маште као и књижевници, сликари...''
Ксенија: ,,По мени графити су увек били нешто посебно и увек сам сматрала да то не може свако да нацрта, да за то мора да постоји јако велика љубав,а затим и машта. После овог дана повећала се доза поштовања које сам имала према графитима и уметницима ''.
Остале девојчице су се сложиле око ових мишљења.
Каћа: ,,Пре сам мислила да графити уништавају наш град и да упоште не изгедају лепо. После веома узубдљивог дана видела сам да графити на неки чудан начин улепшавају наш град. Ипак,живот графити- уметника има превелку цену и никада не бих изабрала такав пут у животу .''
Тамара: ,,Ја сматрам да графити–уметници имају исту количину маште као и књижевници, сликари...''
Ксенија: ,,По мени графити су увек били нешто посебно и увек сам сматрала да то не може свако да нацрта, да за то мора да постоји јако велика љубав,а затим и машта. После овог дана повећала се доза поштовања које сам имала према графитима и уметницима ''.
Остале девојчице су се сложиле око ових мишљења.
После посете графити- уметнику прошетали смо се Кнезом и ушли у ,,Галерију САНУ''. Од обичне ткз. ,,Уличне уметности '' ми смо се нашли у просторији где је ,,права уметност'' . То је уметност која се не само код нас већ и у свету једино цени. Осећања су била помешана, јер са једне стране имам праву уметност која се цени и поштује, а са друге стране имам графите којима нико не даје значај.
После овог дана моје мишљење о графитима се променило. Баш због тог непоштовања према њима и графити-уметницима и тих предрасуда да они само уништавају град. Ја сам била једна од тих људи који су имали предрасуде. Графити су ме научили да не треба да имам предрасуде и да о свему треба да имам своје мишљење које ће други поштовати."
После овог дана моје мишљење о графитима се променило. Баш због тог непоштовања према њима и графити-уметницима и тих предрасуда да они само уништавају град. Ја сам била једна од тих људи који су имали предрасуде. Графити су ме научили да не треба да имам предрасуде и да о свему треба да имам своје мишљење које ће други поштовати."